Između neba i pustinje. Čudesna šuma. Izložba - Abstrakcija Prirode - 2 deo
Između neba i pustinje. Čudesna šuma. Izložba - Abstrakcija Prirode - 2 deo
Stihovi:
Prikaza ledene kocke
Nad skrhanim hrbatom pustinje.
Vrelina teče.
Otmena stara dama Naborana dugačka haljina, odsjaj bisera Priče iz davnina.
Jedan od mnogih. Usamljen.
I okruglo i zeleno i plavo
Antika ti je to
Sunce u podne
Usnuli Damari starog kamena
Rodila crvena grana.
Žuto. Žuto. Žuto.
Nije to izdah.
To je osmeh jesenjeg dana.
U ovaj pozni suton
Zastavu boje jeseni
Podiže junoša.
Vlasi trave ukrstile sablje.
Poslednji boj pred zimu.
Ceo život u borama ispisan.
I lagan drhtaj u oku. Čekajući kišu.
Zgurena leđa i korak trom.
Dugo čučao sad koren izvlači
I suncu se raduje.
Ništa nije pravo.
Samo miris crvenih ruža.
Pratim trag u sećanja.
U mojoj glavi je sve zeleno.
Na pruge. I karo. I ovde i tamo.
Sećanje nagnuto kao brod.
Snegove davno nataložene vetar briše.
Ljubičastu tišinu budi.
Ostajem bez daha.
Kad kažem voda - ja mislim kamen.
Kad mislim kamen - ja vidim koren.
Kad vidim koren - ja tražim nebo.
Kad tražim nebo - ja kažem voda.
Kraj velike vode čuješ kako drveće raste
Misliš da možeš sve
Pesak tiho svaki trag zamete...
Drveće sivo, drveće golo, otvorilo puteve
Obronak jedan, varljiv, zove
Nema ni krune, ni inja, samo sunčev zrak
Odmotava se spirala
Kaleidoskop sećanja
Magla i stidljivo sunce
Zimu u šumi slikaju
Crnom i srebrnom
Proleće vilinske kose trese
Nebo plavo. Kao smeh
Grane strele sa svih strana odapete
Po njima koprena mladica zelenih
Horska pesma borova
Guliverova putovanja
Portret u belom i plavom
Tamo, visoko
Tamo, daleko
Tamo, široko
Tamo....
Kao dva dugmeta, zvezde dve
Našlo se dvoje u rano leto
Žita uznjihna
Senka predaka?
Utvare sećanja?
Priviđenja kišne večeri?
Ili samo odraz golih grana?
Dvorjani u žutim odorama
U špaliru uz put mirno stoje
Putem se jesen šunja
Koliko linija, puteva
Tvoj život zapisuju ove jeseni
U bojama? Čitaš li?
Iznad oblaka, sunce doda
sivu i zlatnu
Vreme ih izmeša, iskrčka i smrznu
Izroni riblji rep
gde ljudska noga nije kročila.
Videh na tren
Večiti san svetih visina
Nedostižan
Sa dalekog Istoka
Uz rađanje sunca
Vetar nam nosi ime za sliku
Bonsai
Grad pada na grad.
Igra klikera. Igra školice.
Igra ko će pre.
Here, may he rest
Forever in peace,
And awake only when
The world shall cease
Comments
Post a Comment